Ideju treba staviti u kontekst u kome ona treba da živi

Mladi dizajneri na Sajmu u Beogradu.

Marija Kojić je mlada dizajnerka iz Beograda, učesnica na prošlogodišnjem Sajmu nameštaja u Beogradu i dobitnica Nominacije Zlatni ključ 2018. za projekat “Zaokret”, višefunkcionalnog prostornog sistema za decu predškolskog uzrasta. Marija je 2019. godine predstavlila projekat “Kutak za emocije” realizovan u saradnji sa Đoković Fondacijom koji je nastao sa idejom da se kreira kutak, osama za decu u obdaništima. Učestvovala je u programu Design Talks-a u kom se slušaocima predstavila kao mlada dizajnerka i prenela im svoje dosadašnje profesionalno iskustvo. Predstavljamo vam Mariju Kojić.

 

Marija kaži nam par stvari o sebi, profesionalnih i ličnih?

Imala sam neverovatnu sreću da rano detinjstvo provedem na selu. Mislim da je ta sloboda u odrastanju dosta odredila moju ličnost i moj odnos prema radu.

 

Kako si se opredelila za produkt dizajn?

Nisam se opredelila za samo jednu oblast rada. Bavim se i prostorom, grafičkim dizajnom… Imala sam priliku da radim i scenografiju za jedan film, to je bilo ostvarenje moje fantazije jer je režija bila u izboru za studiranje. Meni takvo eksperimentisanje prija, jer učim da razmišljam i rešavam različite probleme.

 

Dobitnica si Nominacije Zlatni ključ 2018. za projekat “Zaokret” šatora za igru. O kakvom projektu je reč?

Šator za igru je jedna od tri funkcije tog prostornog sistema. U osnovi je to radni prostor za dvanaestoro dece, a upotrebom dva različita platna, namena se manja u prostor za izlaganje dečijih radova ili šator za igru. Namenjen je deci predškolskog uzrasta i rešava, tj odgovara na potrebe dece, a ne na potrebe odraslih.

 

Kako si došla na ideju da napraviš to što si napravila?

Pre nego sto sam krenula da se bavim dizajnom, napravila sam različita istraživanja na tu temu. Odlazila sam u vrtiće, razgovarala sa svima koji rade sa decom, roditeljima. Jedan deo tog istraživanja čine i razgovori koje sam vodila sa sobom, pokušavajući da se prisetim sta mi je bilo vazno kao detetu. Sve ono što se poklapalo sa sećanjima mojih prijatelja i kolega, postale su ključne tačke za dizajn. Bilo je bitno dobro postaviti problem na koji želim da ponudim rešenje.

 

Šta za tebe znači ta nagrada?

Bilo da govorimo o nagradi koju sam dobila na Sajmu, ili uopšteno, to je uvek prijatno iskustvo. Može biti kul za biografiju, ali na kraju dana, mnoge druge stvari govore da li je to za šta ste nagrađeni dobro, isplativo, funcionalno ili šta već.

 

Ove godine si izlagala novi projekat . Kaži nam malo konkretnije o čemu je reč?

Reč je o spletu okolnosti, nije bilo u planu da izlažem taj projekat, nije bilo u planu da uopšte izlažem. Kolege su mi rekle da se prijavio mali broj dizajnera, pa sam se zbog toga uključila. Mislim da je važno da veći broj kolega učestvuje, jer tako stvaramo zajednicu. To je i bio zaključak ovogodišnjih Design talks-a.

Što se tiče samog projekta, on je realizovan u saradnji sa Djoković Fondacijom sa idejom da kreiramo kutak, osamu za decu u obdaništima. Ponavljala bih se sada kada bih govorila da su prostori u obdaništima, u većem broju slučajeva, kreirani da odgovore na očekivanja roditelja. Kreiranjem prostora u okviru postojećih soba, korišćenjem polutransparentnih platana, imali smo ideju da deci pružimo više slobode. Da ih podstaknemo na vršnjački razovor ili razmenu iskustava, igru, bolje razummevanje sebe i drugih.

 

Kako ljudi reaguju na tvoj dizajn, i na tvoj rad generalno? Da li bi izvodila neko zapažanje, koliko učiš iz njihovih reakcija?

Veoma često i tokom samog procesa rada razgovaram o svojim projektima sa porodicom, kolegama, komšijama i njihovi komentari su mi jako značaji, jer mi mogu ukazati na problem koje nisam sama videla. Bila sam zaista presrećna kako su deca reagovala na Zaokret, jer njima ne možeš objasniti da je to dobro za njih zbog novih pravilnika, materijala, oni su iskreni korisnici.

 

Mladi ljudi treba da budu okrenuti „ka spolja“ i prate šta se događa na konkretnom tržištu…

Mislim da je to jako važno, svaku ideju treba staviti u kontekst u kome treba da živi.

 

Koji bi savet dala sebi mladoj?

Doživljavam sebe i sada kao mladu osobu (smeh) pa poručujem sebi da više sledim svoj instinkt.