Prepoznati šansu i iskoristiti je

Design Talks – četvrti dan.

Četvrtog dana Design Talks publika je imala priliku da čuje članove žirija koji su odlučivali o nagradama na 56. Međunarodnom sajmu nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije.

Salih Teskeredžić je jedan od osnivača bosansko-hercegovačkog brenda Gazzda i profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu. Kako objašnjava ime ovog brenda je parodija na pojam balkanskog gazde koji vozi džip, a radnicima ne isplaćuje plate. „Gazzda je dizajnersko-razvojni tim, radimo za 12 do 15 proizvođača nameštaja i otvoreni smo za rad sa zanatlijama i ljudima koji vole svoj posao.“ Taskeredžić ističe da na sceni postoje ozbijni produkt dizajneri koji su završili Akademiju u Sarajevu.“Veliki broj njih radi u Gazzdi. Najbolji studenti, ukoliko žele, dobijaju posao u Gazzdi i cilj je da se napravi kreativna atmosfera u kojoj mladi ljudi vide izlaz iz tunela. Ovde ima puno posla, ali posao je nešto što sami pravimo. Posao se lovi, ganja, traži, posao ne dolazi i kuca vam na vrata. Svi mi sa Balkana moramo naučiti tu činjenicu.“

Članice žirija bile su i Dijana Novaković i Maja Trbović, koje su pre 10 godina u Beogradu osnovale studio Autori. Pažnju na sebe skrenule su projektom za imanje Terra Panonica iz Mokrina. Ovaj projekat im je bio dragocen jer su prošle sve faze od ideja i skica do realizacije samog projekta na terenu. „Uložili smo ogromnu energiju i pet godina smo aktivno i posvećeno radili na ovom projektu. Treba prepoznati šansu i iskoristiti je“, ističe Maja Trbović. „Jako je važno da ne prihvatiš da nešto ne može. Treba insistirati na svojim idejama i pronaći načine da se sprovedu u okviru realnih mogućnosti. Kreativnost nije samo dobra ideja i skica, već je potrebno da budeš i kreativan u procesu sprovođenja sopstvene ideje. Neophodno je biti strpljiv“, nadovezuje se Dijana Novaković.

U razgovru je učestvovao i italijanski arhitekta i dizajner Virginio Briatore koji je objasnio fenomen i tajnu italijanskog dizajna. „Odgovor je veoma jednostavan. U pitanju je nasleđe. Različito nasleđe. Postoje ogrome različitosti između Bosne i Skandinavije, između Sicilije i severne Italije, između Dubrovnika i Beograda. Kada izmiksujete to nasleđe dobijete divnu arhitekturu. Mi nismo Nemci ili Japanci, nismo savršeni, ali moramo biti kreativni i lucidni sa idejama koje proističu iz našeg nasleđa“.