Lucie Koldova, intervju
O beogradskom sajmu nameštaja i stvaranju sa strašću.
Lusi je dizajnerka iz Češke koja proizvodi komade nameštaja, staklene skulpture i rasvetu koju odlikuju boje, neobične proporcije i kontrasti. Njen rad se proteže od svakodnevnih proizvoda, konceptualnih prostora, urbanih prostora pa sve do poetičnih galerijskih eksponata i proizvoda limitiranih serija sa primarnim fokusom na bazične materijale- drvo i staklo. Njeni proizvodi su neretko dovedeni do same granice izvodljivog. Njen stvaralački proces odlikuje strast.
Za mene je dizajn način života. Nedavno sam postala majka i jako mi je deško da rasporedim vreme. Jer ako živiš dizajn, želiš čim ustaneš da odeš u studio i radiš. Jer ja doslovno volim svaki aspekt dizajna – to je deo onoga kako živim, kako mislim, kako se oblačim… on je jednostavno neodvojivi deo mene. Ne doživljavam dizajn kao posao, a sada sam u situaciji da podelim vreme na ono koje je mi je neophodno da provedem sa svojim detetom, što jako volim i potrebno mi je, a da se opet organizujem i pristupim dizajnu kao „normalnom“ poslu i to je jednostavno nemoguće za mene. Kada radiš stvari sa strašću, ti ne vidiš dobre i loše strane, čak i te nazovimo nezanimljive aspekte posla ja radim sa izvesnom lakoćom, nema potrebe da me iko tera. Osećam i znam da i to mora da se uradi i nije mi teško. U pitanju je stvaranje, kao slikanje ili vajanje, traži apsolutnu posvećenost i na primer ja više volim da noć provedem baveći se nekim projektom nego da izlazim po klubovima. Može se reći da sam mladost posvetila dizajnu i uživam u tome. Neki bi rekli da je to gotovo dijagnoza, bolest.
Sajam je veći i nego što sam mislila da će biti, u pozitivnom smislu! Jasno mi je da je u fazi razvoja, ali je jasno da ide u jako dobrom smeru. Poznato mi je iskustvo sajma u Pragu i dvadesetogodišnje tranzicije kroz koju je prošao. Sada, kada dođu svi ti internacionalni gosti iz Milana, Londona, Holandije… Svi su oduševljeni zbog činjenice da je taj dugogodišnji rad urodio plodom. Zaista je toliko radikalna promena za koju mislim da može da se dogoditi već kroz par godina u Beogradu.